Koliko čovek mora da zna da bismo mogli da mu verujemo? Pitanje zvuči kao da ima prag. Kao da negde postoji količina razumevanja posle koje čovek prestaje da bude rizik- kada jednom vidi šta je ispred njega, koga se sve njegove odluke tiču i šta ostavlja za sobom, dalje bi sve trebalo da ide samo od sebe. Baš na ovakvoj pretpostavci stoji veliki deo onoga što nazivamo obrazovanjem, ideja da čoveku treba pokazati više kako bi mogao da bira bolje. Verujemo da nas od dobrog i

Negde sam pročitala da sve najbolje priče počinju jednom od dve rečenice: čovek napusti svoj grad ili čovek dođe u novi grad. Onima koji to nikada nisu uradili ovo je možda nebitno, ali meni, koja sam to uradila mnogo puta, jeste. Ne zbog same priče, već zbog pitanja koje na kraju stigne sve nas — i one koji odlaze, i one koji dolaze, i one koji se nikada nigde ne pomeraju: gde ja zapravo pripadam?

Kada svesno zanemarimo vid i odustanemo od ideje da nas on vodi, ne pojavljuje se neki drugi prostor ali se menja poredak onoga što smo o njemu sve vreme znali. Ono što je do tada bilo pozadina, sada nosi ceo događaj, a ono što je bilo najglasnije ipak zaćuti. Telo počne da shvata granice, otpor poda, odjek sopstvenog glasa, smer kretanja i mogućnost povlačenja. Nijedan od tih odnosa tada nije nastao. Samo smo ih konačno primetili.

O geometriji dovoljnog Hiljadama puta sam se približila i odmakla od jednog crteža. Detalje možemo sagledati tek kada im priđemo, a celinu tek kada se dovoljno odmaknemo. Svaka izmena traži da taj put ponovimo: da priđemo da vidimo šta smo promenili a onda i da se odmaknemo da bismo razumeli šta je ta promena učinila svemu ostalom. To se čini kao običan deo zanata, telesna navika o kojoj većina nas i ne razmišlja. Sve dok godinama kasnije ne stanemo ispred nečega što smo napr

O ceni pripadanja Nisam oduvek volela da učim, ali sam oduvek imala otpor prema ideji da nešto učim samo zato što tako treba. Oni koji su me poznavali od malena kažu da sam bila najneposlušnije dete koje su sreli, i u pravu su. Takva sam i danas. Razlika je u tome što danas volim da učim. Zavolela sam ga tek kada sam spoznala šta zapravo radi. Informacije su njegov najmanji deo. Znanje menja mnogo više od onoga što znamo. Menja nas. Šta se zapravo događa kada učimo? Ako znanj

O etici arhitektonske odgovornosti Nema ništa više ljudskije od razumevanja ljubavi kroz iskustvo bliskosti. Ona se za nas događa između dvoje ljudi koji se poznaju. Između roditelja i deteta, između prijatelja, između partnera. Ljubav prirodno spoznajemo i učimo kroz pogled, dodir, razgovor i zajedničko vreme. Zato nam se i čini da je susret njen preduslov. Podrazumevamo da ljubav počinje tek onda kada nekoga upoznamo. To jeste istina, ali samo jedan njen deo. Postoji i obli